Bolest PASA PDF Print E-mail
Lov - Kinologija

bolesti PASA

Bolesti pasa su jedna od najbolje proucenih oblasti u veterinarskoj medicini, pogotovo zbog toga sto psi odavno imaju blizak odnos sa ljudima. Infektivne bolesti najviše preovladuju kod pasa i važne su ne samo sa veterinarskog stanovišta vec i zbog opasnosti po zdravlje ljudi. Najbolji poznati primer za to je besnilo. Genetske bolesti su ceste kod pasa zbog selektivnog uzgoja, koji je neophodan za stvaranje pojedinih rasa pasa. S obzirom na popularnost komercijalnih i domacih namirnica odnosno hrane za pse, ishrana je jedan bitan faktor koji se prucava i dosta utice na zdravlje pasa.

Bolesti pasa podelti u nekoliko kategorija:
1.zarazne bolesti
    -virusne bolesti
    -bakterijska oboljenja
    -gljivicne bolesti
    -nametnici

2.genetska oboljenja
3.kožna oboljenja
4.ortopedske bolesti
5.tumori i rak
6.gastrointestinalne bolesti
   - nadutost i torzija želuca
7.ocne bolesti
8.srčane bolesti

1.ZARAZNE BOLESTI

Infektivne bolesti su bolesti uzrokovane prisustvom oraganizama kao sto su virusi, bakterije, gljivice ili paraziti. Vecina ovih bolesti se prenosi direktno sa psa na psa, dok druge zahtevaju posrednika odnosno epidemiologa koji bi preneo zarazu, poput krpelja ili komaraca.

Odredene zarazne bolesti su opasne i po zdravlje ljudi, primer toga su zoonoze (prenosive na ljude). Najpoznatija zoonoza koju može preneti pas ujedom je besnilo, ali je to malo verovatno pošto je obavezna vakcinacija pasa protiv te bolesti.Tako da opasnost preti samo od zapuštenih pasa koji dolaze u dodir sa besnim životinjama kao sto su npr.lisice.

Najcešce zoonoze su one koje su uzrokovane parazitima koji žive u probavnom traktu pasa, ili ih prenose psece buhe koje covek mora progutati da bi se zarazio. Najcešce su ugrožena deca jer u igri kopaju po zemlji i prljavim rukama diraju usta. Zato se pas treba povremeno tretirati posebnim preparatima protiv unutrašnjih i spoljnih parazita, da bi se otklonila opasnost od zazraze.

BESNILO (rabies virus)

Besnilo je virusna bolest koja se najcešce povezuje sa psima, iako je poslednjih godina ovaj virus prakticno eliminisan zbog obimne i cesto obavezne vakcinacije. Besnilo kod pasa je fatalna bolest koja se prenosi ugrizom sisara, kao sto su lisica, macka, rakun, šišmiš ili neki drugi pas.

Psi zaraženi besnilom pate od propadanja mozga i imaju tendenciju da se ponašaju bizarno i cesto agresivno, povacava se šansa da ce ugristi drugu životinju ili osobu i tako preneti bolest. Poznate su tri faze besnila kod pasa i drugih životinja. Prva faza traje od jednog do tri dana i karakteriše je promena u ponašanju. Drugu fazu karakteriše hiperaktivno ponašanje,psi su osetljivi na spoljne nadražaje i grizu sve što im se nade u blizini.Treca faza je faza paralize usled oštecenja motornog neurona. Dolazi do paralize mišica lica i grla, otežanog disanja uled cega obicno dolazi do smrti.

Osoba ili pas koju ujede nepoznat pas (ili druga životinja) treba uvek da bude medicinski tretirana bez cekanja na simptome, s obzirom na potencijalno fatalne posledice.

Ostale psece virusna oboljenja su parvovirus još poznat kao mačija kuga, štenecak (canine distemper), infektivni pseći hepatitis (canine hepatitis), herpesvirus i grip (influenca).

PARVOVIRUS (parvovirus)

Pseca parvoviroza je oboljenje koje je kod vlasnika pasa poznato i kao "macja kuga", iako nema nikakve veze sa mackama niti je macke prenose psima. Parvovirus je raširen medu psecom populacijom u citavom svetu. Virus napada celije tankog creva, koštane srži i limfnog tkiva. Mogu ga dobiti psi svih starosnih grupa, ali najcešce obolevaju psi mladi od godine dana.

Psi mladi od 6 nedelja starosti rede obolevaju jer ih štiti pasivno prenesen imunitet majke. Simptomi su sledeci: pas uporno i jako povraca (u pocetku povraca hranu koju je jeo, a zatim tečnost koja može biti penasta, žuta, žutozelena ili bele boje), ponekad se u povracenom sadržaju mogu primetiti tragovi krvi. Pas postaje izuzetno depresivan, zavlaci se na tamna, skrivena mjesta, slabo ili nikako ne reaguje na pozive vlasnika. Iduceg dana ili istovremeno sa povracanjem javlja se proliv. Stolica je crvene boje jer u sebi sadrži krv. Pas ima izuzetno visoku temperaturu. Dogada se da pas naglo ugine, ako parvovirus napadne srcani mišic i dovede do njegove upale.

Za postavljanje dijagnoze korisno je da veterinar izvrši pregled krvne slike. U pocetku lecenja potrebno je spreciti dehidraciju psa (davanjem infuzije). Oboleli psi predstavljaju opasan izvor infekcije za druge pse, pa ih treba držati strogo odvojeno od drugih pasa. Ljudi koji dolaze u kontakt sa bolesnim psima trebaju izvršiti sve preventivne i dezinfekcijske mere kada dolaze u kontakt sa zdravim psima.

Oboleli pas koji je preživeo treba biti u izolaciji tj. ne sme dolaziti u kontakt sa zdravim psima najmanje dva sedmice. Postoje vakcine kojima se pas može zaštiti od tog opasnog virusa.

ŠTENECAK (canine distemper)

Uzrocnik ove bolesti je virus, a bolest je veoma zarazna i smrtonosna za pse. Napada mlade pse, ali i odrasle, sa razlikom da je kod štenaca smrtnost visoka. Postoje i slucajevi da su psi stari 10 godina umrli od ovog virusa. Period inkubacije virusa je od 3 do 15 dana od kontakta sa bolesnim psom. U pocetnom stadijumu ova bolest lici na mnoge druge. Pas je potišten, odbija ishranu. Temperatura je povišena do 41°C.

Nakon nekoliko dana sluzokoža ociju postaje crvena, pocinje curenje iz nosa, prvo vodnjikavo, a zatim gusto i lepljivo. Pas pocinje suvo da kašlje, sluz koja izlazi iz nosa postaje zelenkaste boje. Posle toga se javljaju i crevne smetnje - proliv i povracanje.

Nakon dve-tri nedelje od prvih simptoma, dolazi do nervnih grceva facijalnih mišica i grceva po celom telu. Ova faza bolesti ima smrtan ishod ili teške posledice degeneracije kostiju, nerava, slepilo... Postoji imunoserum koji može spasiti psa i daje se u pocetnom stadijumu bolesti. Imunoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tržištu.

Stalna infuzija može znatno povecati šanse za preživljavanje! Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno rešenje od ove bolesti i treba vakcinisati i stare i mlade pse. Ova bolest se ne prenosi na ljude.

INFEKTIVNI PSEĆI HEPATITIS (canine hepatitis)

Infektivni pseci hepatitis je izazvan pasjim andovirusom tipa 1.Virus se siri kroz izmet, urin, krv, pljuvacku i preko nosnih otpusta obolelih pasa. To izaliva infekcije jetre i poremecaje krvarenja.

Znaci i simptomi ukljucuju groznicu, depresiju, gubitak apetita, kašalj, bolove u stomaku i spontana krvarenja. Tretman je simptomatski.

HERPESVIRUS (canine herpesvirus)

Pseci herpesvirus je virus iz porodice herpesviridae. Što je najvažnije izaziva fatalne hemoragijske bolesti kod štenadi mladih od dve tri nedelje. Prenosi se na kucice u porodajnom kanalu i kontaktom sa majkom ili drugim zaraženim psima preko inficiranog sekreta iz nosa i usta, ali ne može da se širi preko vazduha.

Simptomi ukljucuju depresiju, curenje iz nosa i slabost. Nesposobnost mladih štenaca da izdrže napad groznice doprinosi visokoj stopi smrtnosti u ovom uzrastu pasa - može da dostigne do 80 procenata. Kod odraslih pasa, ovaj virus može da izazove pobacaj.

PSEĆI GRIP (canis influence)

Obicno se odnosi na infekcije sa konjskim gripom virusom H3N8. Ovaj virus je pronaden kod pasa 2004 godine, a bolest je veoma zarazna zbog nedostatka prirodnog imuniteta kod pasa.

Znaci i simptomi ukljucuju kašalj, pražnjenje iz nosa, a u težim slucajevima groznice i upale pluca. Pseci grip ima visok morbiditet, ali nizak mortalitet.